Vinarija Čoka d.o.o.

ISTORIJA

Zemljišni posedi oko Čoke oduvek su privlačili bogate vlastelinske porodice još početkom XIII veka ,kada se Čoka prvi put pominje u pisanim izvorima. Osamdesetih godina XIX veka Čoku je kupio Lerinc Marcibanji. Njegovi naslednici se početkom

XX veka odlučuju da celokupno imanje prodaju  braći Arturu i Karolju Ledereru.

 

Dolaskom Ledererovih imanje ubrzo stiče reputaciju najuzornijeg gazdinstva u Torontolskoj županiji, a kasnije, između dva svetska rata i na području Jugoslavije.

Organizovano vinogradarstvo počinje krajem XIX i početkom XX veka kada je Artur Lederer odlučio da zasadi veće površine vinograda na potezima „Veliki vinograd“ i „Macahumka“.


Prepoznajući potencijal Banatskog tla i klime koje omogućavaju uspešno gajenje sorti za dobijanje kvalitetnih crnih i belih vina, Artur Lederer iz Francuske (Medoka) donosi u Čoku reznice Merlota .Od sorti u Ledererovim vinogradima oko 50% su bile kvalitetne sorte i to u prvom redu Rizling Italijanski (oko 100 ha), zatim Merlot i Muskat Otonel. Na ostalih 250 ha bile su zasađene masovne sorte za proizvodnju belih vina.

Vinogradi su obrađivani korišćenjem parne mašine koje su pomoću čeličnih sajli teglile plugove prevrtače. U toku berbe, grožđe se sakupljalo u vagone  tzv. lore, koje su poljskom prugom vukli konji ka podrumu gde se pravila šira i vino.
Lederer Artura nasledio je njegov sin Lederer Gyorgy , koji je nastavio vinogradarsku tradiciju. Po popisu iz 1925 godine Ledereri su posedovali vinograd na površini od 320 kj (184 ha, 14 ara, 84 m²) i vinski podrum kapaciteta 22.000 hl.

Vino iz Čokanskog podruma izvozilo se u Austriju, Čehoslovačku, Poljsku, Nemačku.

Naročito  je bio cenjen Čokanski Merlot (ili „Gvozdeno vino“ kako su ga zvali), koji je vrlo često bio prisutan i na dvorskoj trpezi u Beogradu.




Veliki posed Lederera za vreme nemačke okupacije 1941-1945 prisvojila je nemačka firma „Herman Gorieng Wercke“ a Ledereri su, zbog svog jevrejskog porekla, morali da napuste Čoku i da se skrivaju u Mađarskoj. Nakon II svetskog rata vratili su se u Jugoslaviju, ali je njihov veliki posed konfiskovan i proglašen opštenarodnim dobrom .

Tokom svog postojanja gazdinstvo  često je menjalo ime kao rezultat integracionih i dezintegracionih procesa. Od Agroindustrijskog kombinata Čoka 1990 formirana su dva poljoprivredna preduzeća i to: Deoničarsko društvo Poljoprivrdni kombinat “Čoka“ i Društveno preduzeće Poljoprivredno gazdinstvo „Rit“ .

Teška ekonomska situacija koja je usledila u narednih 10 godina, uticala je da se tradicija vinogradarstva u Čoki dovede na rub propasti. Da bi se sprečilo dalje propadanje, 2000 godine se  pristupilo  privatizaciji DDPK „ČOKA“. Novi vlasnici doneli su nove ideje i neophodnu energiju čime je revitalizovano vinogradarstvo u Potiskom regionu.

PODRUM

Paralelno sa sadnjom vinograda Lederer 1903. godine počinje izgradnju podruma koji danas spada među najveće i najlepše podrume podzemnog tipa na Balkanu. Svakog posetioca na ulazu u podrum dočekaće ispis „ IN VINO VERITAS“ koji su braća Lederer na svom grbu, pored svojih imena utisnuli  u gvozdenu kapiju.

Ona već više od jednog veka čuva tajnu hrastovih buradi i sedam hladnih vinskih ulica, koje su se, kao nekim čudom, našle 4 m ispod nivoa reke Tise. 1908. godine završena je izgradnja i drugog dela podruma u kojem su smešteni betonski sudovi, iznutra obloženi pločicama.U danas već čuvenom buretu koje može da primi 67000 lit vina , Lederer je zakazivao partije karata koje su u pratnji cigana svirača trajale i po nekoliko dana. Bogati veleposednici iz cele Evrope bili su spremni da se, polegnuti na dasci uguraju u otvor na buretu, manji od pola metra, zarad slatkog Čokanskog Merlota, koji ih je terao i da cela imanja stavljaju na kocku.

1912 .godine završena je izgradnja i poslednjeg, po mnogima, najlepšeg dela podruma u kojem drvena hrastova burad čine čuvenih sedam ulica. Svaka od tih ulica nosila je naziv određene sorte grožđa.(fotografija 7 ulica)

U poslednje vreme, zahtevi tržišta su okrenuti starima tehnologijama i proizvodnji barikiranih vina. Tako su danas već staru hrastovu burad zamenila nova zapremine od po 225 litara, u kojima posle određenog tehnološkog procesa odležavaju vina kabernea, merloa. (fotografija novih bačvi)

Sobzirom da se podrum nalazi ispod nivoa Tise, opasnost od vlage Lederer je još tada rešio izgradnjom drenažnog sistema, koji i dan danas uspešno funkcioniše. Visoko higroskopan Tiski pesak posipa se po dnu podruma i tokom dana više puta zamenjuje novim, na suncu isušenim peskom.

O spoju tradicije i savremenog u vinskom podrumu  najviše svedoči način čuvanja vina koji pored hrastovih buradi podrazumeva i inox sudove smeštene u posebne radne ulice. (fotografija sudova od inoxa) .

Vinogradi

Vinogradi u Čoki ulepšali su istoriju toga kraja Potisja na čijim se ravnicama najviše gaje pšenica, kukuruz i suncokret.

Cenjeni lokaliteti potiskog regiona koje pokriva Čoka su: Jato, Macahunka i Veliki vinograd.

Danas na površini od cca 250 ha, pored reke Tise, gde galopiraju razigrani konji i greje toplo banatsko sunce rastu rodni vinogradi: Caberne Sauvignon-a, Merlot-a, Rajnskog i Italijanskog Rizlinga, Chardonnay-a, Muskat otonel-a, Frankovke.
U proteklih 7 godina zasađeno je 150 ha novih vinograda. Preovladavaju crne sorte, a 35% vinograda je rezervisano za bele  sorte.

Plan je da se u nardenim godinama zasadi još 300 ha mladih vinograda.

Čoka je nakon Hvara bila gradić u bivšoj Jugoslaviji sa najvećim brojem sunčanih sati tokom godine. Ne oslanjajući se samo na naklonost prirode Potiskog vinogorja, vinogradari iz Čoke su sadnjom vinove loze u pravcu sever-jug  doprineli  ravnomernoj osunčanosti vinove loze tokom dana,  utičući time na veću slatkoću roda koja je veoma bitna kod crnih sorti.

”Vino nastaje u vinogradu”  savet je  svetskih enologa koji su tehnolozi u  Čoki brzo prihvatili i unapredili. Kalemovi se kupuju u najboljim rasadnicima, a zahvaljujući slabom obimu padavina tokom godine koje sprečavaju razvoj bakterija, zemljište se ne tretira jakim i štetnim hemijskim sredstvima.Velika pažnja se poklanja i kvalitetu berbe, koja se u čokanskom vinogorju obavlja isključivo ručno.

Teška ekonomska situacija krajem devedesetih godina uticala je da se tradicija vinogradarstva u Čoki dovede na rub propasti. Da bi se sprečilo dalje propadanje, 2000. godine pristupilo se privatizaciji DDPK „ ČOKA“.
Nova poslovna politika marketinški orjentisanog preduzeća bila je usmerena na realizaciju dva  prioritetna strateška dugoročna  cilja

 - Revitalizacija vinogradartva kroz krčenje starih vinograda i konstantno ulaganje u nove zasade .

 - Revitalizacija vinarstva kroz ulaganje u savremenu tehnologiju – novu proizvodnu liniju koja je direktno  doprinela povećanju kvaliteta vina .

Vinarija Čoka je prva vinarija u Srbiji koja je dobila međunarodni sertifikat kvaliteta HACCP, koji je garancija zdravstvene bezbednosti hrane.